I U NAŠEM GRADU ŽIVE LIKOVI … I TO KAKVI LIKOVI

Oduvjek sam volio misliti kako je Vodnjan specifičan gradić, nekako svoj što mu daje posebnu draž, ali možda je to samo subjektivno mišljenje obzirom da sam u njemu odrastao. Oduvjek je u njemu bilo posebnih ljudi, uglavnom pozitivaca, čak i oni na marginama bili su nekako pozitivni  … sjetimo se samo Sveče, iako uvijek kriv za sve, bio je nekako pozitivan, naš.

 

Danas, u doba kad drugi u okruženju streme ka uzajamnom razumjevanju, solidarnosti, zajedništvu i skladnim suživotom, Vodnjan živi svoju priču sklonu podjelama, pa tako i oni negativni likovi dolaze do izražaja.

 

Živim u Trgovačkoj, u njenom najužem dijelu i da bih bilo što, što je teže od jedne vrećice, donio kući moram satati pred portunom i iskrcati stvari. Jednostavo drugačije ne ide. Upališ sva četiri i udri što brže iskrcati.

 

Takvo je vrijeme, kao što znamo stiže sezona grijanja pa sam kupio 10 vreća peleta i stao pred portunom sa sva četiri žmigavca da iskrcam. Deset vreća, za moje zdravstveno stanje malo “Too much”, ali treba.

I dok sam iskrcavao, stvorila se kolona i baš na zadnjoj vreći majstor prvi u redu sjeo na sirenu, ma kakav majstor , stari konj koji je u životu trebao proći mnogo toga i shvatiti o čemu se tu zapravo radi, pa sam mu rekao: “ Ako ti se žuri izađi i pomozi, pa ćemo brže osloboditi cestu.”.

 

I dok su drugi u koloni strpljivo čekali, izašao majstor iz auta i hoče da me tuče. Nisam ni ja baš neka cvećka, kad me izazoveš znam biti neugodan, nakon verbalnog duela u kojem se nisam dao smesti,  iako mu se i čerkica pridružila u salvama uvreda, sjeo sam u automobil, da ga odem parkirati, kako drugi ne bi i dalje čekali zbog njihove zatucanosti. Tad je majstor počeom šakama lupati po automobilu, krenuo sam i ostavio ga razjarenog iza sebe, jer govno što više diraš  … više smrdi.

 

Što sam ovim tekstom htio reći ? Ljudi, nimalo nije teško razumjeti druge, ma što god oni radili, ako se vodiš razumom. Zato su razumjevanje, empatija, uvažavanje i još mnog lijepih stvari odlike ljudskosti.

 

Da li je ljudski pružiti ruku i neznancu u potrebi?  Ispada da sugrađaninu nije, iako ja imam drugačije iskustvo.

 

 

P.S. Akteri će se prepoznati.

 

urednik