POEZIJA by Dušica

  Evo opet te sanjam opet te želim zaboravljena i sama samo tebi se veselim U mrkloj noći u zagrljaju postelje vidim tvoje Pročitaj više ...

Mi nismo rođeni da bi tugom bili vođeni mi nismo nastali da bi se u prolazu dotakli mi nismo stvoreni da bi jedno Pročitaj više ...

  Kasno je… Noć je već odavno svojom tamom obavila moja gola ramena umjesto tvog zagrljaja nježnog, na obraz spustila svoj poljubac ledeni Pročitaj više ...

    Noćas budi tu zagrli ovu moju tugu i pričaj mi noćas ali ne riječima pričaj pogledima i dodirima pričaj svojim mednim Pročitaj više ...

Jutro se sramežljivo uvlači u sobu dok stisnuta uz tebe sa glavom na tvojim prsima spavam mirnim snom sretna i sigurna… Sunce nam Pročitaj više ...

Jednostavno raspadala sam se komadići mene razišli se svuda po svijetu prestala sam da ličim na sebe ni volje ni radosti samo tupi Pročitaj više ...

Mjesec iza oblaka sramežljivo izviruje moje obraze umjesto tvojih dlanova on dodiruje … zvijezdice sjajne u očima mojim suze broje sa dušom mojom Pročitaj više ...

Slušaš li ponekad noć i tu tišinu sa kojom jutro će doć’ čuješ li otkucaje zore čuješ li srce moje kako te doziva Pročitaj više ...

I nije sve u ljepoti ima nešto i u prkosu ima nešto u tom vražjem pogledu a najviše svega skrila je u svom Pročitaj više ...

Pomisliš ma proći će to neće više da boli a onda padne noć i sva bol je tu još i još je jača Pročitaj više ...