Već dugo čekam dan da ti sve ispričam, da ti kažem sve što mi je na srcu i duši... Već dugo čekam dan da stanem ispred tebe da u očima mojim pročitaš koliko te volim, da uzmeš me u zagrljaj i osjetiš otkucaje srca moga koji će ti reći sve ono što prešutjela sam do sada... A onda, vidim tebe sa njom i moje srce zastane, duša se zatvori, a oči bez prestanka suze liju, jer znam da meni nije mjesto tu u tvom srcu, tvojoj duši, tvom zagrljaju... Izgubljena lutam kroz vrijeme, tražim odgovore, tražim tebe, treba mi samo da znam je li tvoja ljubav ona ili ja... Reci mi mili, ima li mjesta u tvom životu za moju ljubav ili, da se povučem, da kao i do sad o ljubavi ovoj ne pričam, da se tebi ne nadam, tvojim zagrljajima da se ne veselim... Reci mi voljeno moje, reci mi istinu, kakva god da je, ja ću je prihvatiti, sa njom se pomiriti... Samo nikada neću prestati da te volim, to mi nitko ne može zabraniti....
@utor: Dušica U. M.