Ilustracija
Poneko...ponekad
sa balkona,
s' obale ili plaže,
čuvši,
radosnih zvuka zvona
radosti sitne traže
merilo duše,
bez reči sve nam kaže,
osmehnuto lice
što nam je najdraže.
U osmehu nekom
u pogledu dalekom
skriva se radost i suza
duše u sebi
nose snagu gorostasa
i nikada ne posustaju
ni kada je u pitanju
sreća il' tuga.
Jer ko odustane
ili posustane...
Oduva ga vetar
na pogrešnu stranu.
Zato ne odstupaj ni metar,
neka u osmeh
i zagrljaj sve reči stanu
sve one sitnice,
što ipak život znače
i što obasjaju,
radošćcu drago lice
i srodnu dušu
čak i kada joj se plače.
Tačno zasijamo,
kao što sija Sunce
kada bez reči, srcem
zagrlimo blisko srce.
I tugu i sreću
Ne skrivaj ni od koga
Podignute glave
kroči svetom
ne dopusti da itko
ugasi sveću
što obasjava pute tvoje
ne dopusti da tvoju sudbinu
drugi kroje.
I osmeh i suzu
nosi kao orden
orden posvećen
svakoj borbi
izgubljenoj ili osvojenoj
i nikome ne pravdaj
svoje odluke,
nikome ne objašnjavaj
svoje predaje,
jer život tako kratko traje
da živeti ga treba
kako se najbolje ume.
Tugu odagnati
radost dozvati
srećan životom koračati...
@utori: Nenada M. & Dušica U.M.
Srodno
AKO VAM SE SVIDIO NAŠ PORTAL – Podržite nas donacijom za kavu 🙂
