Jutro je… poljupci tvoji bude me, snena ne vjerujem da to istina je… rukama ti prelazim po kosi i licu, otvaram oči snene, a preda mnom stojiš ti, okupan zracima sunca, dok moje srce divlje kuca…. grliš me i tiho mi govoriš:
dobro jutro ludice, zar nećeš ustati… a ja… ja ne vjerujem da tu si ti, da po kosi mojoj igraju se tvoji prsti, da po licu mome tvoji poljupci plešu, da ruke tvoje u zagrljaj ljubavi me stežu…
jutro je… zar je moj san postao stvarnost, više ne moram da maštam, dovoljno je da ruke pružim i da napokon u zagrljaju držim sve što volim, sve što želim… da ljubim najdraže svoje, da znam da ljubav to je… jutro je… ja još ne vjerujem, molim te reci mi, dokaži mi da sve ovo ne sanjam, da zbilja moj si i tvoja sam….
@utor: Dušica U. M.