Pitaju me često, zašto mi je pogled tužan, za kim mi to duša pati, a ja, samo slegnem ramenima, ne želim da itko za tebe zna… Jer, ako im kažem, otet će te, izgubit ću te, a ja sam te već jednom izgubila… Nakon mnogo vremena, ponovno te pronašla, skrivenog u duši mojoj… I sada, tako pronađenog, čuvam te, ne dam da te itko, ikad više ukrade…. A ostali, neka se pitaju, meni se moj pogled sviđa, jer samo ja znam, koga moja duša sniva….
@utor: Dušica U. M.