Znaš, često se zapitam, šta li sam tebi ja… ima li me u tvojim mislima, molitvama, željama… ili sam samo bila prolazna kao vrijeme… često se zapitam, sjećaš li se i ti kao i ja, onog divnog vremena, koje pripadalo je samo nama… ili sam ti gorka uspomena nekih prošlih dana… i dok tako kroz misli lutam, pitam se koliko si danas sretan… da li je išta od sreće naše, ostalo u tvojim uspomenama, ili si jednostavno pustio da vjetar sve odnese, da se nikada više ne sjetiš, staroj ljubavi adrese… zapitam se često, kada noć je pusta, poželiš li bar ponekad, da spustiš poljubac na moja usta… a onda… onda zora svane, misli se rasplinu u prah… podignem se i sa sjetom krenem u novi dan….
@utor: Dušica U. M